Metafizička stvarnost korijen je i izvor svega, u njoj nema dualnosti niti ikakvih podjela te se o njoj ne može ništa reći, niti ju je moguće shvatiti i opisati na bilo koji razumu shvatljiv način. Zbog toga je budisti jednostavno nazivaju 

Theravāda budizam se označava mnogim imenima. Sam Buda je svoje učenje nazivao Dhamma-vinaya, “nauk i disciplina,” ukazujući time na dva fundamentalna aspekta sistema etičkog i duhovnog treninga kojem je podučavao. Na osnovu svoje istorijske dominacije u zemljama južne Azije (Šri Lanka, Tajland i Burma), theravāda se takođe identifikuje i kao “južni budizam”, nasuprot “severnom budizmu,” koji se iz Indije proširio na sever u Kinu, Tibet, Japan i Koreju.

: “Ono što je poznato kao prajna nije prajna i zbog toga je poznato kao prajna.” “Ja nisam Ja i zbog toga Ja sam Ja.

Tokom Drugog svetskog rata, došlo je do izvesnog gušenja japanskog zena, ali se od druge polovine 20. veka uočava značajno oživljavanje. Poslednje decenije obeležene su sve većom popularnošću zena kod japanske omladine, impresionirane pozitivnim prijemom zena na Zapadu.[two]

Sve ove religije traže jedinstvo — ali ne regresivno jedinstvo koje se postiže vraćanjem na preindiviclualnu, presvesnu rajsku harmoniju, već jedinstvo na novoj razini: ono jedinstvo koje se može postići tek pošto čovek iskusi svoju odvojenost, pošto prođe kroz stupanj otuđenosti od sebe samog i od sveta i rodi se u potpunosti. Ovo novo jedinstvo ima kao premisu punu razvijenost čovekovog razuma, koja dovodi do stupnja na kojem razum više ne odvaja čoveka od neposrednog, intuitivnog poimanja stvarnosti. Postoje mnogi simboli ovog cilja koji je u budućnosti, a ne u Professionalšlosti: Tao Nirvana, Prosvetljenje, Dobro, bathroom.

Razlike između ovih simbola prouzrokovane su društvenim i kulturnim razlikama koje postoje u zemljama njihovog nastanka. U zapadnoj tradiciji, odabrani simbol »cilja« jeste autoritarna ličnost najvišeg kralja ili najvišeg plemenskog poglavice. Ali već u doba starog zaveta, ova ličnost od proizvoljnog vladara postaje vladar koji je s čovekom vezan zavetom i u njemu sadržanim obećanjima. U proročkim spisima cilj se sagledava kao nova harmonija čoveka i prirode u Mesijsko vreme; u hrišćanstvu, bathroom se ukazuje kao čovek; u Majmonidesovoj (Maimonides) filosofiji i u misticizmu antropomorfni i autoritarni elementi su skoro potpuno izbačeni, mada u narodskim vidovima zapadnih religija ostaju skoro neizmenjeni.

Vajrasattva je Buda očišćenja u tibetanskom budizmu. Međuovisna uzročnost svih pojava (pratitjasamutpada)

Zen je nešto što bismo svi u nekom trenutku svoga života trebali iskusiti. Ako tražite mir ili jednostavno želite isprobati nešto novo biće dobro da čujete i razmislite o savetima zen budista.

Ipak, u praksi se može zamijetiti dosta tih formalno odbačenih postupaka koji se potom pokušavaju racionalizirati i interpretirati na način koji bi ih trebao uvrstiti u dva navedena.

Riječ zen, pored toga što označava ime škole, označava i svrhu njenih nastojanja, pa se tako često upotrebljava u značenju probuđenja, konačne istine ili prave prirode.

Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle prve propovedi, zajednica obraćenih spektakularno je rasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete. Narednih forty five godina Buda je propovedao po severoistočnoj Indiji. Indijski budizam, zajedno sa drugim rastućim asketskim pokretima, bio je izazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom društvu.[thirteen]

Jevrejsko-hrišćanskom click here i zen-budističkom mišljenju zajednička je svest da se moram odreći svoje »volje« (u smislu želje da prisiljavam, usmeravam, gušim svet koji je van mene i u meni) kako bih bio potpuno otvoren, prijemčiv, budan, živ. U zenovskoj terminologiji ovo se često naziva »pražnjenjem« — što ne znači ništa negativno, već podrazumeva spremnost da se prima. U hrišćanskoj terminologiji ovo se često ovako izražava: »usmrtiti sebe i prihvatiti volju Gospodnju«. Izgleda da je mala razlika između hrišćanskog iskustva i budističkog iskustva što počivaju iza ovih različitih formulacija.

Objektivni um je pomoću inteligencije sposoban promotriti stvari sa svih strana i dobiti puno točniju sliku onog što promatra, ali ni on nije sposoban sagledati sve. Budući da je uvijek podijeljen na promatrača i ono što se promatra, um nije u stanju ući u bit stvari i zato je njegovo viđenje nepotpuno.

Kineski izraz č'an skraćeno je od č'an-na, što je kinesko fonetsko prilagođenje sanskrtskog izraza dhjana.[five] Ovo je kasnije u japanskom postalo zen, odakle je ušlo u zapadne jezike.